ПАНЧЕВО, 24. фебруар 2015. (ТВ Панчево) – Према званичним подацима, у Србији су од 2004. до 2013. године идентификоване 743 жртве трговине људима, од чега су 43 одсто малолетна лица, а чак 82 одсто жене. Како би се подигла свест о овом проблему, Градско веће усвојило је Акциони план Координационог тима за борбу против трговине људима и на територији нашег града. Између осталог, требало би радити првенствено на едукацији младих о начину заштите. Основни задатак локалних тимова за борбу против трговине људима је превентива. Због тога је у Акционом плану Координационог тима у Панчеву највећи акценат дат на подизање свести јавности о овој појави, као и на информисању младих, али и јавних радника, за препознавање ризика, али и адекватно и благовремено деловање, објашањава Сузана Јовановић, чланица Градског већа задужена за рад, запошљавање и социјалну политику, након одлуке Градског већа да овакав план и прихвати. - Главна циљна група су млади. У фокусу су средњошколци, али и основци. Нажалост, границе злоупотреба се померају. Односи се и најосетљивије групе, па смо предвидели да се изврши и едукација мобилног тима за Роме, који би могао одређене актвности да спроводи у њиховим насељима. Предвидели смо и сарадњу са школама, са просветно-педагошким службама, каже Сузана Јовановић, чланица Градског већа. У локалном Координационом тиму за заштиту од трговине људима, који постоји од децембра 2013, јесу представници локалне самоуправе, здравства, полиције, Центра за социјални рад и Црвеног крста. У међувремену, прошли су обуке код Међународне организације за миграције и МУП-а Републике Србије. - Добро смо одговорили. И на нивоу државе и у Панчеву показало се да у координацији недостају органи правосуђа. Ми смо у свој акциони план ставили и те активности, да у локалу покушамо да органе које имамо, основно и више тужилаштво и суд, укључимо у одређене активности или бар у координацију поступња и уопште комуникације међу институцијама, каже Сузана Јовановић. У Србији од 2004. до 2013. године, према подацима који су потврђени, идентификоване су 743 жртве трговине људима, од чега је 43 одсто малолетних лица, а чак 82 одсто су жене. Најчешће жртве су управо становници већих градова, највише у југоисточној Србији, као и припадници рањивих категорија становништва.