У Панчеву је одржан дванаести састанак Форума стручњака за локални економски развој, на којем су стручњаци из Министарства привреде и Одељења за контролу државне помоћи Министарства финансија представили новине које доноси Закон о улагањима, са посебним освртом на улогу локалних самоуправа на промоцији инвестиција. Панчево је на овом стручном скупу послужило као пример добре праксе јер је један од пет градова у Србији који имају сертификат да је град са повољним пословним окружењем. Нови Закон о улагањима изједначава статус страних и домаћих инвеститора, омогућава оснивање Савета за економски развој, а што је можда и најважнији део Закона, појачава улогу локалних самоуправа и канцеларија за локални економски развој у привлачењу и реализацији инвестиција, каже Тамара Јуренић, саветница министра за привреду у Влади Србије. Њихова улога је толико важна да они себи не могу да дозволе луксуз да буду пасивни у поступку улагања. Осим тога што треба да препознају потенцијале на свом локалу и да их истакну, као и потенцијалног улагача, они треба да му пруже квалитетну помоћ и подршку приликом улагања и да развију хармонизацију између локала и републике. Њихова улога је до те мере важна да све што на републици урадимо није могуће реализовати без учешћа јединица локалних самоуправа, изјавила је Тамара Јуренић, саветница министра за привреду. Усвајањем новог Закона држава уводи јасни институционални оквир за улагања и шаље поруку да смо отворена земља за све инвестиције, каже Саша Павлов, градоначелник Панчева. Панчево је у претходном периоду много чинило како би привукло инвеститоре. Једна од најважнијих ствари је добијање БФЦ сертификата, регионалног сертификата да је Панчево средина са добрим пословним окружењем. Осим Панчева, овај сертификат у Србији поседује само још седам локалних самоуправа. У наредном периоду планирано је да се Панчево развија у три основна правца, каже Павлов. Први правац је завршетак инфраструктурног опремања и пословно активирање наших „гринфилд зона“. Затим, пословно реактивирање „браунфилд зоне“, а пре свега „грејфилд зона“, и осмишљавање ефикасне и ефективне политике подршке пре свега сектору малих и средњих предузећа и развој породичног бизниса, рекао је Саша Павлов, градоначелник. Представници више од 40 локланих самоуправа и канцеларија за локални економски развој имали су прилику да од представника Министарства финансија, односно Одељења за контролу државне помоћи чују који су то законски оквири на основу којих се може доделити државна помоћ. Државна помоћ има леп карактер, а то је да је пре свега развојна. Оно што се у Европи последњих година негује јесте да државна помоћ која се додељује иде за истраживања и развој, за заштиту животне средине. Код нас, нажалост, за сада је државна помоћ углавном била за отклањање недостатака у привреди, који су последица година иза нас. Надам се да ћемо ми што пре имати више тих развојних државних помоћи, рекла је Ирена Марковић из Одељења за контролу државне помоћи. Пренесена су и искуства из Словеније која се односе на доделу државне помоћи, како је то изгледало пре приступања ЕУ, а како то изгледа након што је Словенија постала чланица ЕУ. У почетку наш сектор, сви даваоци - министарства, општине, гледали су као да смо полицајци који кажу шта смеју да раде, а шта не. Након три године прихватили су нас као саветника који може да их посаветује како оно што желе да финансирају ставе у допуштене оквире, рекла је Јана Рудолф Месарић из Министарства финансија Републике Словеније. Састанак Форума стручњака за локални економски развој организовала је Национална асоцијација за локални економски развој – НАЛЕД. Основни циљ је да се са представницима министарстава разговара о важним темама везаним за локални економски развој. Значај данашњег састанка је да се разуме шта су биле идеје Министарства, које су прописане у Закону и на који би начин даље канцеларије за локални економски развој требало да се позиционирају, да се обучавају и подижу своје капацитете, рекао је Јован Миљковић, директор Одељења за локални економски развој НАЛЕД. Састанци Форума стручњака за локални економски развој организују се од 2011. године, окупљају представнике локалних самоуправа и представнике канцеларија за локални економски развој. Уз НАЛЕД, организатор је и Национални конвент о Европској унији, који окупља више од 200 невладиних организација и који треба да омогући бољи увид јавности у процес прикључења Србије ЕУ.