Поводом годишњице почетка агресије НАТО пакта на нашу земљу, градски одбор Српске напредне странке Панчево, подсећа грађане да никада не смемо заборавити злочине почињене од стране тадашњих светских моћника над Србијом.

Тај 24. март 1999. године, је дан када је дефинитивно умрло међународно право. Мимо свих и светских норми и светске праксе, мимо одлуке Савета безбедности и Уједињених нација, на правди Бога, бомбардовало нас је десетине највећих и најразвијенијих земаља света. Ми и данас после 24. године осећамо поседице.

Нелегална НАТО агресија на СР Југославију, започета је 24. марта 1999. године у 20.05 часова и трајала је до 10.06.1999. и потписивања Кумановског споразума.

Мете ваздушних удара били су мостови, касарне, фабрике, школе, обданишта, рафинерије, медијске куће, стамбене четврти, енергетска инфраструктура, па чак и путнички возови. Агресија је трајала непекидно 78 дана и ноћи.

Током 78 дана бомбардовања бачено је 22.000 тона пројектила, 15 тона осиромашеног уранијума, разорене су школе, вртићи, мостови, здравствене установе, разрушено 25.000 стамбених објеката. У ваздушним нападима на голорук народ који је 78 дана са зебњом гледао у небеса, рањено је 6.000 цивила. Убијено је 2.500 грађана Србије, међу којима је 79 деце.

Процене штете од бомбардовања крећу се од 30 до 100 милијарди америчких долара.

Никада нећемо дозволити да се забораве наша деца: трогодишња Милица Ракић, двогодишњи Марко Симић, једанаестомесечна Бојана Тошовић, шестогодишњи Бранимир Станијановић, седмогодишњи Иван Иванчић, трогодишњи Марко Ивановић и још десетине малишана.

НАТО снаге су  приликом агресије користиле касетну муницију и муницију са осиромашеним уранијумом, које су забрањене по Женевској конвенцији. Од неексплодираних касетних бомби гинули су људи и после агресије – до 2006. године погинуло шесторо људи.

На нашу земљу, бачено је 15 тона осиромашеног уранијума, што је количина довољна за прављење 170 атомских бомби! Две деценије касније као последицу имамо двоструку већу стопу педијатријске онкологије од европског просека, односно наша деца имају двоструко већу стопу обољевања од рака у односу на остатак Европе!

24 година касније, након 24 бомбардовања Панчева, Панчевци и даље памте погинуле, сравњене фабрике и највећу еколошку катастрофу у Србији.

Током 78 дана бомбардовања Панчево је гађано 24 пута са око 600 пројектила. Већ у првим минутима бомбардовања наше земље грађане су фабрика авиона "Утва", војна база у околини Качарева и касарна „5000”. Наредних дана су бомбардоване све фабрике јужне пословне зоне: Рафинерија нафте, Петрохемија и Азотара. Бомбардовање ових фабрика се поновило више пута у току 78 дана уз бројне цивилне жртве.

У рану зору, 4. априла, бомбе су пале на погон „Енергана” у Рафинерији нафте Панчево и том приликом су погинули радници ове фабрике – Дејан Бојковић, Душан Богосављев и Мирко Дмитровић. Седам дана касније гађана су и складишна постројења Рафинерије. У јутарњим сатима, 1. јуна 1999, у близини Старчева, погинули су припадници оружаних снага генерал пуковник Војске Југославије пилот Љубиша Величковић, пуковник Божидар Пејчић и мајор Светомир Трифуновић.

18.04.1999. ће остати упамћен као дан када је након бомбардовања ових фабрика забележено највеће загађење ваздуха које је износило 10000 пута од дозвољеног.

Никада нису тачно утврђене еколошка и материјална штета.

Градски одбор Српске напредне странке Панчево, подсећа да се сваког дана морамо сећати и наших хероја родољуба, наших војника, полицајаца и добровољаца, који су положили своје животе за свој народ и своју државу.

Да се никада не заборави!

Градски одбор СРПСКЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ ПАНЧЕВО