Панчевачки атар се налази пред два значајна посла. Секретаријат за пољопривреду Градске управе ће ове године подићи нове ветрозаштитне појасеве и прочистиће каналску мрежу око Панчева. Све је то лепо уколико се стабла у ветрозаштитним појасевима буду одржавала, а каналска мрежа не буде пунила отпадом. Вредност улагања је 70 милиона динара у ова два посла.

Претходних година око Панчева и панчевачких села подигнуто је на десетине хиљада нових садница у оквиру изградње ветрозаштитних појасева. Километри младих садница полако, али сигурно расту, са мање или више успеха. Јер, до сада није било много бриге за одржавање подигнутих садница. На тај начин ћар је, што би наш народ рекао, појео вајду. Али, подизање нових засада примаран је задатак Секретаријата за пољопривреду. Свако засађено стабло у панчевачком атару, где је пошумљеност само два одсто, што је значајно испод војвођанског просека, злата је вредно.

Набавка је завршена. Добила је фирма из Београда која ради извођачки пројекат, а који треба да заврши у року од месец дана. Посао ћемо поверити нашем „Зеленилу”, које има капацитете у људству и техници да овај посао заврши. Вредност послова је 40 милиона динара. Трасе ће бити по свим насељеним местима. Такав нам је принцип рада и политика Секретаријата за пољопривреду – за сва насељена места подједнако, казала је Маја Свирчевић Прекић, градска већница. У години у коју смо добро закорачили још једном послу ће се у Панчеву посветити дужна пажња. Чишћење и уређење каналске мреже, која је развијена у панчевачком атару, такође је један од примарних задатака.

Јуче је Град конкурисао код Покрајине за уређење каналске мреже. Вредност послова је око 75 милиона, с тим да је Град учествовао са 30 милиона. Чишћење канала у атару је велики посао који већ неколико година радимо са Покрајином. У плану је и подизање ветрозаштитних појасева у току ове године. Каналска мрежа у атару је у власништву „Војводина вода“, па Град ради по сагласности на њихове елаборате. Реч је о неколико десетина километара канала. Ове године радимо 19 километара, каже Маја Свирчевић Прекић.

Ове године ће значајна средства, чак 70 милиона динара, Градска управа уложити у подизање ветрозаштитних појасева и одржавање, тј. чишћење каналске мреже. То је свакако пример вредан пажње. Међутим, уколико се ветрозаштитни појасеви ломе, као у претходном периоду, уколико се тек подигнута стабла не заливају, уколико се не контролише њихов раст и уколико се после измуљавања канала, све препусти случају они ће брзо бити пуни отпада, разног шута, пластичних флаша, па чак и мртвих животиња. А то би значило да су паре које ће бити утрошене за добробит свих нас, просто речено, бачене у бунар и затрпане.