У панчевачком атару, који је први у Србији афирмисао контролисану производњу, ускоро ће се поново производити поврће у оквиру ове производње. Захваљујући ангажовању Маје Свирчевић Прекић и повртара, пројекат контролисане производње ће заживети после трогодишње паузе. Повртарима ће помоћи Град Панчево у реализацији овог пројекта. После трогодишње паузе у Панчеву се наставља пројекат контролисане производње, по коме су чувени повртари Банатског Брестовца и Глогоња, као и стручњаци Института „Тамиш”. Наиме, овај пројекат су први у Србији реализовали повртари и стручњаци, уз помоћ Градске управе и Јавног комуналног предузећа „Зеленило“. Градска већница Маја Свирчевић Прекић и повртари већ месецима траже да се овај пројекат врати у живот. И најзад ће у томе успети. Контролисане производње, тзв. зелених тезги, ове године ће бити. У буџету је за тај пројекат остављен новац. Ускоро ће бити расписана јавна набавка, па ћемо видети ко ће добити, рекла је Маја Свирчевић Прекић, чланица Градског већа. Пројекат контролисане производње је значајан за повртаре. Они, наиме, раде по саветима и под контролом стручњака и своје производе пласирају на Зеленој пијаци. Пројекат је практично увод у рад какав се обавља у земљама Европске уније. Корак је напред у односу на осталу производњу. Овогодишњи пројекат контролисане производње почеће ускоро. Рок је јун у нашем плану јавних набавки, каже Маја Свирчевић Прекић. Повртари су за време такозване паузе радили по принципима које захтева контролисана производња, а већ дуже време чекају да се настави са овом производњом. Документацију ћемо радити по европском стандарду, рекао је Драган Лазаревић. Очекујемо напредак у контролисаној производњи, приближавање европским стандардима, рекао је Коста Журжуљ. У реализацији пројекта контролисане производње било је, а и данас има проблема. Проблеми су хронични. У Панчеву немамо простор за продају на велико, тако да наши суграђани не могу да купе јефтинији производ током целог дана, него у јутарњим часовима, каже Лазаревић. Не можемо да се изборимо са конкуренцијом због појављивања робе сумњивог порекла, за коју не знамо да ли је третирана неким пестицидима. Ако се роба појави по нижој цени, суграђани нису упознати да квалитет те робе можда не одговара квалитету наше робе, каже Журжуљ. Потез Градске управе са враћањем контролисане производње у живот свакако заслужује дужну пажњу и указује да превасходно Секретаријат за пољопривреду и Институт „Тамиш“ чине конкретне кораке, а не пласирају демагошке изјаве како је потребно ово урадити, како ваља оно учинити, што често слушамо у другим областима, превасходно у привреди и екологији.